Светосавље

Светосавље

У божанственој сфери манастира кроз векове стварана су разноврсна уметничка дела која данас представљају највеће домете светских уметничких достигнућа. Готово све што смо створили у средњевековној уметности има карактер религиозног, хришћанског, православног. Све што се данас ствара у оквиру манастира Милешеве крунише печат светосавски. Велики углед у народу манастир је стекао 1236. године, када је у Милешеву из Трнова пренето тело Светог Саве, оснивача и утемељитеља Српске Православне Цркве. У том периоду манастир се у народу називао манастир Светог Саве, а Милешева тада постаје култно место, место ходочашћа и охрабрења које сви походе. Зато Турци 1594. године односе мошти Светитеља у Београд и спаљују га, желећи тиме да униште култ Светог Саве у српском народу. Напротив, од тада дух Светитеља, кроз прах и пепео, преточен у Светосавље, још снажније живи, а манастир Милешева постаје неуништиви сведок који опомиње, животвори и надахњује.

Пастир добри

Свети Сава је најзначајнији српски светитељ. Његови биографи, Теодосије и Доментијан, говоре како је Св. Сава био светац још за време живота. Његов живот красиле су три светоотачке особине, а то су: одрицање од царских двора, испоснички начин живота и чудотворење. Свакако најзначајније дело Св. Саве било је велика борба да многобожачки српски народ преведе до праве хришћанске вере која проповеда једног Бога. На том путу српски светитељ је имао улогу пастира доброг.

Радуј се Светитељу Саво

У милешевском храму свакодневно се врше Богослужења. Данас у Милешеви живи сестринство Мати игуманије Аквилине. Свакога дана сестре узносе похвалне песме Богу, и акатист Светом Сави над обновљеним кивотом и светим моштима. Годинама уназад, и акоБогда у вјекове вјекова над кивотом Светог Саве у милешевском храму чује се похвална песма: Радуј се Светитељу Саво, први пастиру и учитељу српски.