Милешевска ризница

Манастир Милешева као галерија фресака из XIII века са својом ризницом, библиотеком, културном сценом и епархијским радијом, представља заокружену духовну целину у којој је јасније видљива историја и лакше доступна култура. На старим темељима изграђена је нова ризница која истовремено представља опредмећено сећање на стару изгубљену милешевску ризницу. На истим темељима формирана је и нова библиотека која подсећа на стару милешевску штампарију која је радила у XVI веку, купљена у Венецији, непун век након Гутенбергове.

У ризници се чувају важне ствари, међутим, чар ризнице није толико у лепоти сабраних предмета већ у лепоти прича о којима они говоре. На основу прича о појединим предметима из археолошке збирке, можемо на тренутак замислити средњевековну милешевску трпезу, са које мирише монашки хлеб и вино се служи из врча.

Осветљавајући приче о благу милешевске ризнице и библиотеке, уједно осветљавамо и трагове прошлости који нам откривају корене културе који сежу много дубље и даље него што можемо и да замислимо. На том путу потраге за идентитетом, лепотом, и образовањем, ризница и библиотека манастира Милешеве доприносе неговању памћена, а истовремено и све нас чине својеврсним чуварима сећања.